Hogwarts Magic

Dobro došli u Hogwarts školu za čarobnjake i vještice, gde možete da naučite sve grane magije i tako postanete veliki poznavalac ove vještine.
 
PrijemPrijem  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  
HP webmasters community
Pristupi
Korisničko ime:
Šifra:
Pristupi automatski pri svakoj poseti: 
:: Zaboravio sam šifru
Bodovi Kuca
27 0 20 10
Zadnje teme
» Sesir za Razvrstavanje
Ned Jan 15, 2012 7:19 pm od Inkvizitorka

» Razvrstavanje
Pon Dec 26, 2011 3:24 am od Lun@ Potter

» VAZNO OBAVESTENJE!!!!
Čet Dec 22, 2011 6:23 am od TheMilos1813

» Holaaa:)
Uto Okt 25, 2011 12:35 pm od Chris Lovegood

» Noćni Leptir
Sub Avg 20, 2011 5:06 pm od Christine von Cahill

» Povhvale i Kritike
Čet Avg 11, 2011 1:46 pm od Lun@ Potter

» Predlozi
Čet Avg 11, 2011 1:41 pm od Lun@ Potter

» Leksikon ^_^
Ned Jul 17, 2011 3:21 am od Lun@ Potter

» Kasa prodavnice
Sub Jul 16, 2011 10:38 am od Lana Lovegood

Prognoza Vremena
Veoma toplo, popodne sa kišom
Naj bolji poslanici
Christina Marlboroˇˇ
 
H@rry Potter
 
Ivana Swon
 
Chris Lovegood
 
Lilly Snape
 
Lun@ Potter
 
Ljeposav Ridl
 
Christine von Cahill
 
Buffy Anne McLaggen
 
Kendra Lestrange
 

Delite | 
 

 Dare to be different

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Crisabelle L. Meyers
Ravenclaw
Ravenclaw
avatar

Broj poruka : 94
Datum upisa : 21.01.2011
Godina : 22
Lokacija : Somewhere over the rainbow.

PočaljiNaslov: Dare to be different   Sub Jan 22, 2011 11:36 am




Pišem priču. Nema veze sa RL, niti HP.
Možda je i dam u štampu, ko zna. d:
Xoxo
.


Poslednji put izmenio Crisabelle L. Meyers dana Ned Feb 27, 2011 1:53 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Crisabelle L. Meyers
Ravenclaw
Ravenclaw
avatar

Broj poruka : 94
Datum upisa : 21.01.2011
Godina : 22
Lokacija : Somewhere over the rainbow.

PočaljiNaslov: Re: Dare to be different   Uto Feb 15, 2011 8:22 am

Dare to be different
Prvi deo




Pada. Polako, nečujno. Dotiče njenu ruku nežno, ali ona se ne ustručava da ga zaustavi. Spušta se na zemlju lagano, stapajući se sa ostalim lišćem koji su odavno poprimili boju jeseni. Držala je blago požutelu hartiju na kojoj su bila, već pomalo razmazana, slova od mastila.
Visoka, zgodna devojka sedela je ispod velike krošnje. Njene krupne braon oči pratile su svaki red na papiru. Njene krhke, tankoprste ruke drhtale su, dok joj je lokne, tako česte da si mogao da se u njima izgubiš, nosio vetar.
Čitala je, po ko zna koji put, pismo koje joj je otac ostavio pred svoju smrt. Suze su joj se slivale niz lice dok je čitala dobro poznate rečenice: "Ne daj da ti išta stane na put do cilja. Ne odustaj. Bori se za sebe i svoj talenat. Nije lako, nije neizvodljivo". Zastala je, a onda pročitala poslednju rečenicu koja joj nikad nije bila jasna.. "Ali upamti. Kada budeš postigla sve, u stvari će to biti ništa". Mislila je o toj rečenici, ali uvek uzalud. Spakovala je parče papira u torbu i krenula u školu.
"Luuu!", začula je u pozadini. Okrenula se i zatekla svog najboljeg druga kako joj se osmehuje i maše. "Rastko!", uzvratila mu je osmehom, a onda ga sačekala da joj se približi. Nastvaili su zajedno preko žitnog polja uzanom stazom sa ciljem da što pre stignu. Usput su pričali o uobičajenim stvarima. "Ona nastavnica matematike je stvarno dosadna! Dala nam je čak tri zadatka iz geometrije za domaći", govorio je Rastko nadajući se da će se Lu složiti. Ona je samo klimala glavom, iako je u mislima bila daleko. Zamišljala je sebe na pozornici kako peva svoj novi hit "Horizont". Volela je da mašta o tome kako je ljudi prihvataju zbog nje same, ali i njenog talenta. Bila je umetnička duša, imala je smisla za crtanje, fotografisanje, a naročito pevanje. Želela je da u životu postigne nešto veliko, da od talenta napravi nešto čemu bi se ljudi divili. Međutim, kako je živela u jednom malom gradiću u Srbiji, tako su joj snovi bili preveliki. "Tebi ne smeta? Uradila si ga?", trgnula se kada je ponovo čula Rastka kako mrzovoljno troši reči na nebitne stvari. "Molim? Šta?", Lu nije znala o čemu ovaj govori, ali nije joj bilo ni bitno. "Opet si odlutala", Rastku je ponovo titrao osmeh na licu, iako mu je bilo krivo što ga ona ne sluša.
Posle nekoliko minuta stigli su do jedne poveće zgrade koju je okruživala dečurlija. Uobičajeno, ušli su na kapiju u veliko dvorište i seli na klupu čekajući da se oglasi zvono za početak nastave. Utom im je prišla plava devojka. Bila je malo niža od Lu, ali većeg srca. Oči su joj bile tako plave, da poželiš da u njima zaplivaš. Snažnih ruku stisnula je ruku dečaka koji je sedeo na klupi, a onda i njenu. "Šta radite? Jeste li uradili domaći iz matematike?", upitala je Elizabeta. "Ja nisam", odgovorila je Lu, pretvarajući se da uživa u razgovoru. "Eli, jesi li videla koliki su oni zadaci?", nastavila je, dok ju je Rastko gledao sa čuđenjem. "Hmm. Meni nije odgovorila. Ah, važno je da ipak voli da priča sa nama", razmišljao je.
Nakon kratkog vremena začulo se zvono i svi su potrčali ka ulaznim vratima. Svi, sem Lu. Ona je ostala da sedi još par trenutaka, a onda lagano ustala i kratkim korakom se zaputila ka vratima. Nije volela taj deo dana nešto naročito. Osećala se usamljeno, iako je oko nje bilo mnoštvo druge dece. Klonila se svojih vršnjaka i nikada nije pravila razliku između pojedinih, kao što su ostali radili. Svi su joj bili jednaki, no uvek je izdvajala dve osobe kao najdraže. Rastka i Eli.


Poslednji izmenio Crisabelle L. Meyers dana Sre Feb 16, 2011 11:29 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Christine von Cahill
Gryffindor
Gryffindor
avatar

Broj poruka : 324
Datum upisa : 10.01.2011
Godina : 20
Lokacija : sVuGdJe Po MaLo :P

PočaljiNaslov: Re: Dare to be different   Sre Feb 16, 2011 9:35 am

Super!!! :D
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Crisabelle L. Meyers
Ravenclaw
Ravenclaw
avatar

Broj poruka : 94
Datum upisa : 21.01.2011
Godina : 22
Lokacija : Somewhere over the rainbow.

PočaljiNaslov: Re: Dare to be different   Sre Feb 16, 2011 11:30 am

Hvala. (:




Dare to be different
Drugi deo




Tumarajući školskim hodnicima razmišljala je kako da ostvari svoj san. "Pevanje. Pa dobro, to ne ume svako. Do sada nikog nisam upoznala sa glasom poput mog", tešila se i ubeđivala sebe da ipak ima nade. "Možda ipak da se preselim u glavni grad, tamo sigurno postoji neko ko bi mi pomogao", pravila je razne kombinacije za svoju budućnost. Jedno je znala. Obećala je sebi da neće izneveriti oca. Taj sjaj u njegovim očima koji je pamtila kao nešto posebno nije joj dao da posustane.
Odlučila je da ne ode na prvi čas. Umesto toga otišla je do jednog mesta na koje niko nije dolazio. Jedinog mesta na kojem se osećala bolje, na kojem je mogla biti svoja.
To mesto našla je nedelju dana nakon što joj je otac umro. Direktor joj je rekao da slobodno može da odsusvuje sa časova, pa je izabrala da pretraži celu školu i zađe i u najmračniji deo. Škola je bila stara, pa je takvih odeljaka bilo mnogo. Provukla se kroz uzani tunel koji je od domarove kancelarije odvodio do prostorije u kojoj nije bilo ničega do nekih trošnih, drvenih merdevina. Krenula je da se penje, ali kada je nogu položila na treću letvu, drvo je puklo. Uspela je da se održi na merdevinama i nastavila dalje. Nakon nekoliko sekundi stigla je do vrha i ugledala razne dušeke i jastuke razbacane po podu. Tu se nalazio i jedan stari prozor kojem je staklo već bilo pomalo naprslo i dosta prljavo. Iz torbe je izvukla vlažnu maramicu i očistila staklo. Pogledom punim divljenja doprezala je duboko, preko šuma, livada i poljana, pa sve do linije horizonta.
I sada, posle par meseci, ona se i dalje divi lepoti prirode koju je mogla da gleda. Ona i niko više. Sela je na ljubičasti jastuk sa izvezenim cvetićima koji je prisvojila. Iz torbe je izvadila svesku zelenkaste boje i zlatnim slovima koja su sastavljala njene omiljene rečenice: "Budi ono što želiš. Ne ono što drugi žele da vide". Sama je napravila korice. Lakom je išarala krajeve, a na poleđini nacrtala sve što joj je moglo pasti na pamet. Sve što je činilo njen život - od skejta, preko delića slagalice, pa do violinskog ključa. Unutra su se nalazili životni sastavi koji govore o pevanju, muzici, talentu, razni stihovi koje je sama smišljala, citati, crteži, kao i slike svoje porodice i prijatelja. Na brzinu je prelistala svoj život na papiru, a onda okrenula prvu neispisanu stranu. Zabeležila je datum, a onda krenula da piše o protekloj nedelji. Ta knjiga bila joj je jedini oslonac posle očeve nagle smrti. Sve što ju je tištilo zabeležila je tu da bi se osećala koliko-toliko lakše. Najčešće je pisala o njenoj neostvarenoj želji i tome koji joj je jedini cilj u životu. Oči su joj zamaglile od suza, ali nije im dozvolila da poteku. "Moram ostati snažna", pomislila je i istog trenutka to zapisala. "Moram ispuniti zadatak koji mi je otac ostavio", nastavila je da piše. "Neću odustati. Ne sad". Završila je pisanje nakon nekog vremena, a onda uzela tatino pismo i zalepila ga ispod teksta. Prešla je rukom preko strane, ne toliko da bi se uverila da lepak deluje, već koliko da poslednji put dodirne pismo toga dana. Zaklopila je dnevnik, međutim, nekoliko trenutaka nepažnje i iz njega je ispala fotografija. Podigla ju je. Na njoj je stajala žena crne, kovržave kose i krupnih zelenih očiju, smešeći se. Lu se, videvši je, takođe nasmešila. U tom trenutku bile su iste. Isti osmeh, isti sjaj u očima, iste crte lica. Bila je to njena majka - Žozefina. "Žozi", prošaputala je, poljubila majku u obraz i vratila fotografiju na mesto. Opružila se na ogroman, plavičasto-beli dušek i zaklopila oči. Sakupljala je delove slagalice svog života, ali jedan deo je nedostajao. Najveći deo, koji je predstavljao njen životni cilj. Tu rupu ispunjavali su prijatelji i njena majka, koja je za nju predstavljala najlepšu osobu i nekoga ko ju je jedini razumeo i uvek umeo da je nasmeje, ma koliko situacija bila teška.
Razmišljala je o tome koliko je voli, pogotvu sada - kada je uspela da je održi onakvom kakva jeste nakon najveće tuge koju je ikada doživela. Zatim je razmišljala kako je oduvek želela kuče, ali ga nikad nije dobila. Niti je imala uslove, niti je imala dovoljno novca. Ali, posle svega, nije se ljutila. Znala je da, kada bi mogla, imala bi sve što poželi. Nije bila bogata, ali nije joj smetalo. Znala je da je novac neće usrećiti više od prijatelja i mame. Nastavila je da razmišlja o svom životu, ali ne zadugo. Ubrzo je zaspala, nadajući se da će je zvono za kraj časa probuditi.

***

Rastko je sedeo u učionici pridržavajući glavu rukom, koja je laktom bila prislonjena na klupu. Nervozno je grickao olovku čekajući kraj časa. "Šta se dešava sa Lu?", upitala je Eli okrećući jeđa tabli. Sedela je odmah ispred rastka, dok je Lu-ina klupa bila iza njega. Iza nje nije sedeo niko. Nije volela da komunicira mnogo, kada go bi mogla - ćutala bi. Kad-kad bi joj se Rastko obratio, ali nisu dugo pričali. Iako nije to pokazivala, mnogo ga je volela i cenila. On je to znao, a vremenom je naučio da njene gestove ne prima k srcu.
"Oduvek je bila povučena, ali nikad ovako", nastavila je Elizabeta, upitnim pogledom gledavši u Rastka. "Pa verovatno zbog oca", odgovorio je. "Nisam sigurna. Prošlo je više od tri meseca, a njeno povlačenje je izgleda tek počelo". Njih dvoje su znali sve o Lu. Sve, sem jedne stvari - želja za pokazivanjem njenog talenta svetu je rasla. Iz dana u dan je buktala kao vatra, a plamenovi su joj stvarali nevidljive rane. "U pravu si. Primetio sam da me više ne zove R, već punim imenom. A oduvek je više volela da me oslovljava početnim slovom", sada je i R bio pomalo zabrinut. "Nešto se u njoj dešava", rekli su, maltene u isto vreme. "Šta se to dešava? Želite li tu misteriju da podelite sa nama?", poskočili su začuvši glas profesora. Pogledali su ga, a onda kao da su osetili oštre udare koje je gospodin Čarli slao pogledom. "N... Ne. Mi.. Ništa", mucao je R. "Izvinite gospodine Parker. Neće se ponoviti", snašla se Eli, pa makar se koristila i lažima. "Pa dobro. Neka vam bude", jedva da je i završi rečenicu, kada se oglasilo zvono za kraj prvog časa. "Moramo je naći! Sigurno je u školi", šapnula je Eli, a onda su zajedno krenuli u obilazak škole. Nisu voleli da tumaraju hodnicima bespotrebno, ali su morali. Za Lu. Hodali su užurbanim korakom, ne bi li na vreme naleteli na nju i zajedno se vratili do učionice. Ubrzo su je zatekli kako spuštene glave hoda, vraćajući se ko zna odakle. "Moramo da pričamo", rekla joj je Eli i povukla je za rukav. Zaputila se ka ćošku, kada ju je neko saple. Okrenula se i zatekla nikog drugog do Sani. Bila je najpopularnija, ali i najgora osoba u školi. Samo joj se cinično iskezila i nastavila dalje sa svojim drugaricama koje su se kikotale, ni same ne znajući zašto. "Pusti je. Još uvek nije dovoljno zrela, pa se samo ponaša shodno svojoj inteligenciji", rekla je Lu. Eli ju je poslušala, a onda su se, zajedno sa R-om povukli u jedan ćošak. "Znam". "Šta znaš?", "Znam unapred šta ćete reći. I izvinite što sam bila ovoliko tajanstvena u poslednje vreme", govorila je Lu sa tužnim izrazom lica. "Vreme je da vam kažem šta me muči".
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Christine von Cahill
Gryffindor
Gryffindor
avatar

Broj poruka : 324
Datum upisa : 10.01.2011
Godina : 20
Lokacija : sVuGdJe Po MaLo :P

PočaljiNaslov: Re: Dare to be different   Pet Feb 18, 2011 10:34 am

Odlično!!Tekst me podsjetio na nešto...Super je,opisi su odlični (ja inače jako volim opise,što se i vidi iz mog dnevnika xD)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Christine von Cahill
Gryffindor
Gryffindor
avatar

Broj poruka : 324
Datum upisa : 10.01.2011
Godina : 20
Lokacija : sVuGdJe Po MaLo :P

PočaljiNaslov: Re: Dare to be different   Pet Feb 18, 2011 10:37 am

I super ti je potpis :D
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Crisabelle L. Meyers
Ravenclaw
Ravenclaw
avatar

Broj poruka : 94
Datum upisa : 21.01.2011
Godina : 22
Lokacija : Somewhere over the rainbow.

PočaljiNaslov: Re: Dare to be different   Ned Feb 20, 2011 12:41 pm

Hahaha, baš ti hvala d:
♥.


Dare to be different
Treći deo



Gledali su je. Nisu znali šta da joj kažu. Kako da se izvine što su bili grubi prema njoj i nisu shvatali njen problem. Ali sada jesu i njoj je to bilo bitno. "Lu, mi.. Stvarno nismo..", "Znam. Sada znate", rekla je klimnuvši glavom. "I pomoćićemo ti koliko budemo mogli", rekao je Lu-in najbolji drug. "Hvala ti R. Hvala vam oboma. Vi znate da vas mnogo volim", govorila je kao da se oprašta od njih. Iako nije znala, zapravo je to i činila. "Sve je u redu", rekla joj je Eli i snažno je zagrlila. Ona, pa Rastko.
Sledećeg jutra probudila se sa olakšanjem. Nije sama morala da nosi svoj teret. Ne više. Imala je s kim da ga podeli. Na brzinu se obukla, namestila posteljinu i uletela u kupatilo. Izašla je iz njega dva-tri minuta kasnije, a onda sjurila niz stepenice. Kao i uvek, zatekla je majku kako je čeka sa pripremljenim doručkom. Poljubila ju je u čelo, a onda počela da joj iznosi svoj specijalitet - palačinke sa prelivom. Lu nikada nije znala šta se sve tačno nalazilo u tom ružičasto-belom prelivu, jer joj mama nikada nije odala tu tajnu. "Ovaj ukusni bućkuriš uvek me oduševljava", rekla je sa punim ustima. "Svaka čast mama!", dodala, a ova joj se osmehnula. "Dve stvari koje su mi savršeno ispale na kraju imam pred sobom. Zadovoljna sam", odvratila joj je. "Hajde završi doručak, pa da kreneš u školu. Prijatelji te čekaju", rekla je Žozefina, a onda ustala i počela da posprema sa stola. "Hvala mama", rekla je Lu. "Znaš, imam nešto da ti kažem. Vrlo je važno", počela je, ali ju je Žozi zaustavila. "Znam na šta ciljaš. Tata je u pravu za sve što ti je u pismu napisao. Pa čak i za poslednju rečenicu, koju još dugo nećeš razumeti. Ali jednog dana ćeš shvatiti", Lu ju je gledala sa divljenjem dok joj je majka, kao kroz sećanje, govorila o onome što Lu nije još ni uspela da izusti. "Uzdaj se u sebe i postićićeš čak i ono nemoguće", završila je, a onda se osmehnula. "Imaš dovoljno vremena. Tek ti je četrnaest godina". "Volim te mama", rekla je Lu, a onda izletela iz kuće, usput uzimajući torbu prepunu kojekakvih stvarčica i knjiga. "Luuu. Kasniš!" Lu se osmehnula. "Izvini R. Morala sam da doručkujem. Znaš, i nakon svega i ja imam dušu", nasmejali su se, a onda krenuli ka Elinoj kući. Lu je odlučila da ide na sve časove. Obećala je da će bar na kratko zaboraviti na sve što joj se desilo i što tek treba da se desi. Bar se nadala da će se desiti. "Jao ne!", uzviknula je setivši se nečega. "Zaboravila sam domaći. Ne opet!", ali on se samo nasmejao. "Šta je?", "Vratila si se".
U školi je ponovo pridavala značaj malim stvarima, kao na primer domaru koji se uvek mučio sa oglasnom tablom, ili ipak Sani kako plače zbog polomljenog nokta. Osmehnula joj se, dok joj je ova odvratila pogledom punim mržnje. "Ne volim ono troje!", uzviknula je, dok su se njena dva klona, kako ih je Lu zvala, mrštile na Eli, Rastka i nju. Kada su ušli u učionicu, primetili su nešto čudno. Večito prazna klupa iza Lu-ine sada je bila zauzeta. U njoj je sedeo visoki tamnoputi dečak, crne kovrdžave i guste kose, dubokih, crnih očiju. Približila se svojoj klupi. Pre nego što je sela, Lu je pogledala u tog, naizgled misterioznog momka. Konačno se nasmešio videvši je, dok je Lu bila zaslepljena sjajem njegovih biserno belih zuba. "Ćao", rekla je čisto da ne bude nekulturna, a on joj je klimnuo glavom. Sela je, okrenuvši mu leđa. Za trenutak je u njoj sve stalo, a onda krenulo sa radom mnogo brže. Nagnuo se toliko da im lica budu jedno pored drugog a onda joj rekao: "Ja sam Rej". Lu se trgnula, a onda se okenula ka njemu. Osmehnula mu se: "Lu". "Tako se zoveš?", "Svi me tako zovu. Kladim se da većina zapravo i ne zna moje pravo ime", oboje su se nasmejali. Popričali su još malo o tome odakle je on i zašto se premestio u tu školu, a onda je ušla i nastavnica matemarike. "Jao ne", rekla je Lu tiho, ali dovoljno glasno da ju je Rej čuo. "Šta je bilo?", "Zaboravila sam domaći". Začuo se udarac dnevnikom o katedru, a odmah zatim i gromki glas starice koja je za svoje godine bila ogromna. "Uradili ste domaći? Bolje bi vam bilo". Lu se snužnila i pogla se koliko je niže mogla. "Nešto kriješ, Lu", gospođa Mejers je primetila kako se Lu sklupčala na stolici. "Gospođo, ja...", "Ja sam kriv", uskočio je Rej. "Nov sam, pa mi je Lu ceo predhodni dan pokazivala okolinu i školu. Nije stigla da uradi domaći, mojom greškom". "Oh, pa onda ti je oprošteno, mlada damo. Ali sledeći put uradi domaći na vreme!" Lu je izdahnula. Nekoliko minuta kasnije se okrenula: "Hvala ti. Kako mogu da ti se odužim?" Nikada nije imala priliku da upozna nekog toliko dobrog, da je lagao za nju. Sem Rastka naravno. "Pa, mogla bi da mi pomogneš da ovo što sam malopre rekao ne ostane samo laž". Klimnula je glavom.
Posle časova su se sreli kod stare fontane u dvorištu. Lu je objasnila prijateljima zbog čega se neće vraćati sa njima. "Ooo, neko se zaljubio!", počeli su da je zadirkuju, ali ne previše. "Ma nisam. Samo mi je pomogao, sada je red na mene". "Budi oprezna, ne poznaješ ga najbolje", dali su joj par saveta, a onda otišli. Stajala je nekoliko trenutaka sama, a onda osetila nečiju toplu ruku na svom ramenu.


"Stvarno?", posle više od sat vremena šetnje, Lu ja saznala da Rej živi u onoj novoj kući nekoliko stotina metara od njene. "Preselio sam se iz glavnog grada. Mojim roditeljima je dosta biznisa, marketinga i ostalog", govorio je Rej želeći da se odmori od svega. "Pa? Koji su tvoji ciljevi u životu?", upitao ju je, i baš kada je krenula nešto da izusti, ispred sebe je ugledala nekog koga nije očekivala. "Sani", rekla je, a ona im je prišla. Zagrlila je Lu, po prvi put u svom životu. "Ćao moja dobra drugarice", rekla je nameštajući svoj lažni osmeh, dok je gledala u nepoznatog momka. "Ah prelep si. Želiš li da odemo na piće?", uhvatila ga je za ruku i krenula da ga odvlači od Lu. "Sa mnom će ti biti zabavnije", nastavila je, dok je Lu oborila glavu i okrenula se. "Lepša je. Zgodnija je. Ne mogu joj ništa, iako ima upola manje mozga od bilo koga drugog", razmišljala je dok se polako kretala nazad kući. Taman kada je krenula da napravi drugi korak čuja je nešto što joj je ulepšao ne samo ovaj dan, nego i skoro sve predhodne. "Izvini, ali trenutno sam sa Lu. I lepo mi je. Hvala na pozivu, ali preskočiću", istrgnuo je ruku iz njenih "kandži" i vratio se kod Lu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lun@ Potter
Gryffindor
Gryffindor
avatar

Broj poruka : 360
Datum upisa : 17.01.2011
Godina : 19
Lokacija : Hogwarts

PočaljiNaslov: Re: Dare to be different   Ned Feb 20, 2011 1:34 pm

zkn
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Christine von Cahill
Gryffindor
Gryffindor
avatar

Broj poruka : 324
Datum upisa : 10.01.2011
Godina : 20
Lokacija : sVuGdJe Po MaLo :P

PočaljiNaslov: Re: Dare to be different   Pon Feb 21, 2011 4:35 am

Hahahahahahaahahahhahaahhaha....Zvuči mi jaaaaaaaaaaaaaako poznato....I sve mi se čini da znam na šta ciljaš s tim dečkom...Jesi možda čitala Vampirske dnevnike?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Crisabelle L. Meyers
Ravenclaw
Ravenclaw
avatar

Broj poruka : 94
Datum upisa : 21.01.2011
Godina : 22
Lokacija : Somewhere over the rainbow.

PočaljiNaslov: Re: Dare to be different   Čet Feb 24, 2011 11:23 am

Nisam :]
Veruj, iznenadićeš se kad budeš čula šta u stvari želim da uradim sa ovim dečkom.
Mislim da ne postoji ovakav film niti knjiga. d:
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Christine von Cahill
Gryffindor
Gryffindor
avatar

Broj poruka : 324
Datum upisa : 10.01.2011
Godina : 20
Lokacija : sVuGdJe Po MaLo :P

PočaljiNaslov: Re: Dare to be different   Pet Feb 25, 2011 1:11 pm

Hahahhahahaahha...Jedva čekammmm :D Ma,sjetila si me jer i tamo ima cura koje je zaljubljena u lika,a druga joj ga konstatno pokušava otet xDD

Željno isčekujem sljedeći nastavak :streber:
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Crisabelle L. Meyers
Ravenclaw
Ravenclaw
avatar

Broj poruka : 94
Datum upisa : 21.01.2011
Godina : 22
Lokacija : Somewhere over the rainbow.

PočaljiNaslov: Re: Dare to be different   Ned Feb 27, 2011 1:49 pm

Hahaha, pa ovde ne može to tako 3:)


Dare to be different
Četvrti deo



"Šta si ono rekla?", ali Lu mu se samo smešila. Gledala ga je na način na koji nikad nikoga nije gledala. Pogled joj je bio pun divljenja i radosti što je konačno upoznala nekoga ko će radije biti sa njom nego sa Sani. Nekoga za koga je smatrala da je samo još jedan u nizu onih koji ni ne znaju da ona postoji. Videla je u njemu nekog posebnog dečaka, kakvog je mogla samo zamišljati. "Šta je bilo? Smešan sam?" usta su mu se blago pomerila, razvlačeći najmanji mogući smešak. "Molim? Ne, ne", Lu je brže bolje pokušala da se izvuče, uozbilji i promeni temu. "Hvala ti što si ostao", rekla mu je pomalo stidljivo. "Nemaš na čemu da zahvaljuješ. Naravno da ću ostati sa osobom koja ima predivan osmeh, smisao za šalu i koja se pririodno ponaša, nego sa gospođicom razmaženom", odgovorio je, pokušavajući da se malo našali na račun Sani. "Hvala tebi. Hvala ti što postojiš", dodao je, gledajući je u oči koje su bile ispunjene srećom. Lu je ostala zatečena. Nastala je kratka tišina. Lu nije znala šta da mu kaže, dok je Rej čekao na njen komentar.
"Izvini, ali ja bih stvarno morao da krenem. Osim ako ti ne želiš da ostaneš...", "Ne, ne, i ja ću polako da pođem" "Onda možemo zajedno, živimo blizu jedno drugog", govorio je, a ona je bivala sve uzbuđenija. Nešto je u njoj raslo. Nešto veliko, ali nije znala šta. Odobrila je klimnuvši glavom, a onda su se sporim korakom zaputili kući. "Volela bih da znam malo više o tebi", konačno je izustila Lu pomalo stidljivo, kao i uvek. "Samo izvoli. Pitaj šta god te zanima", uvek joj je odgovarao tako da ona ima nešto da kaže na to. Da ne dovede opet onu tišinu koja im je navratila u posetu pre nekoliko minuta. "Pa, jedino da ti napravim usmeni leksikon", rekla je kroz smeh. "Recimo: koju muziku slušaš, ili koje ti je omiljeno piće?", "Hmmm, više volim klasiku, ali obično slušam šta mi se svidi, bilo da je rock ili pop žanr", Lu se osećala kao da je opisivao nju umesto njega. "Takođe!", malo je povisila glas od uzbuđenja. On ju je pogledao kao da je želeo da joj kaže 'Nemaš pojma koliko mi je drago'. "A što se pića tiče, veoma pazim. Čitao sam negde da gazirani sokovi uništavaju čitav organizam, pa sam odustao. Još mi se živi". "Ja ne pazim. Sviđaju mi se gazirani sokovi iako znam da su štetni. Znam da je to loše, ali ne mogu da se obuzdam", nasmejali su se. Hodali su sporo, sa ciljem da što duže ostanu zajedno. Nisu želeli da se rastanu. Vraćali su se isim putem kojim je Lu sa Rastkom i Elizabetom uvek išla u školu, samo što je njima trebalo dosta više vremena da stignu. Prošli su uzanim putem između pšeničnih polja. Lu je volela da ruku postavi nekoliko milimetara iznad vrha pšenice i prelazi preko njih kao da ih mazi. To je radila i sada dok je pričala sa Rejem. Bila je zauzeta gledanjem u Reja da nije primetila da se pšenično polje završava i počinje stara ograda puna zarđalih eksera. "Aa!", vrisnula je, ali se stišala. Kontrolisala se. "Šta je bilo?", Rej se uplašio, a onda video da Lu stavlja ruku iza leđa. "Ma nije ništa, malo sam se ogrebala". "Daj da vidim", insistirao je Rej sve dok mu onda nije pokazala dlan prekriven krvlju. Iz ranca je brzo izvadio pakovanje maramica. Njenu ruku je uzeo pažljivo jednom rukom, dok joj je drugom polako očistio krv oko rane. Lu je samo ćutala posmatravši ga. Nije je mnogo bolelo, njegova topla ruka ublažila je njen bol. Rej je polako iz torbe izvadio neko parče tkanine ne puštajući njenu ruku. Jednom rukom je držao nešto nalik na maramu i polako joj zamotao povređenu ruku. "Boli li te mnogo", upitao je, dok su im lica bila i previše blizu. "Ne mnogo", ogovorila je. Zagledali su se i nekoliko trenutaka se nisu pomerali. Lu se trgla: "Trebalo bi da nastavimo. Hvala ti". On je klimnuo glavom i zakopčao ranac, a zatim ga stavio na leđa. Krenuli su malo bržim korakom, jer, iako to nisu želeli, morali su da se rastanu što pre, kako bi Lu dezinfikovala ranu. "Voliš li da čitaš?", upitala ga je Lu praveći se da se ništa nije desilo. Rej je odlučio da uradi isto: "Naravno! Ti, predpostavljam, takođe", rekao joj je. "Da. Fantastiku pogotovo", odgovorila mu je trudeći se da im se pogledi ne sretnu. "Kad smo kod fantastike, Harry Potter mi je omiljena knjiga", rekao je polako podižući pogled ka njenim očima. "Ja ga obožavam!", rekla mu je, ali nije podizala pogled. Bila je isuviše stidljiva.
Posle nekoliko minuta stigli su do njene kuće. "Nadam se da ovo nije poslednji put našeg susreta, s obzirom da je prvi, a već si se povredila", rekao je zaustavivši se pred kapijom odmah nakon nje. Lu se nasmejala: "Naravno da nije. Bilo mi je lepo sa tobom, pa čak je i povreda imala svoje čari", nasmejao se i Rej zajedno sa njom. "Drago mi je Lu. Meni je ovo bio jedan od lepših trenutaka u životu", rekao je. Pozdravili su se, a onda je on otišao. Lu je izdahnula. Toliko toga se desilo, a pola od toga nije mogla ni da sanja. Ušla je u svoje dvorište i polako se zaputila ka kući. "Mamaaa", počela je da viče odmah sa vrata. "Molim dušo?", majka je izašla iz kuhinje. Lu joj je pružila povređenu ruku. "Najdivnija povreda u mom životu", rekla je dok joj je osmeh titrao na licu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Christine von Cahill
Gryffindor
Gryffindor
avatar

Broj poruka : 324
Datum upisa : 10.01.2011
Godina : 20
Lokacija : sVuGdJe Po MaLo :P

PočaljiNaslov: Re: Dare to be different   Sre Mar 02, 2011 6:43 am

Hahahahahahahahhaahhahaha...Kako dobrooo....Baš je fOrAaAaA xDD

Jedva čekammmm :D
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
H@rry Potter
Ravenclaw
Ravenclaw
avatar

Broj poruka : 490
Datum upisa : 18.01.2011

PočaljiNaslov: Re: Dare to be different   Sub Mar 05, 2011 12:31 pm

SUPER JE
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Dare to be different   

Nazad na vrh Ići dole
 
Dare to be different
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Hogwarts Magic :: Vanskolske Aktivnosti :: Dnevnici-
Skoči na: